Политичка злоупотреба генерала Владимира Лазаревића.

Два дана ломим савест због тога да ли да се огласим и изнесем свој политички став у вези са предавањем генерала Владимира Лазаревића официрима и студентима Војне академије у Београду, и актуелним политичким догађањима, да не бих повредио емоције Срба и свих грађана Србије према овом делу српске историје.

Нешто ми не штима у овој ујдурми?

Чињеница да у Србији живе генерали, пуковници и други официри, учесници рата на Косову и Метохији, и да никада нико није дошао на идеју да их позове у војне школе и академије, бар не јавно, баца сасвим ново светло на дешавања у политичком животу Републике Србије.
Зна се да су наши људи држали предавања о ратним искуствима из рата на Косову и у неким другим земљама, а готово да нема земље која није тражила писане анализе о величанствено изведеној акцији стратегијске и оперативне дисперзије материјално техничких средстава и маскирања. Ту је углавном све одавно познато, и ангажовање генерала Лазаревића није било неопходно.

Питање је шта се то ваља иза брда?

Част или пробни балон да се саопшти народу благи заокрет Србије у односу на ЕУ, али и јасно саопштена порука да Србија жели снажнију подршку Русије и НР Кине, као и од неких других великим земаља, битних играча у међународним односима на овим просторима, припала је господину Александру Вулину, који би био најмања колатерална штета за председника Александра Вучића, уколико би пробни балон изазвао снажније потресе и реперкусије по Србију.

У овој политичкој игри жртва је и сам генерал Владимир Лазаревић који је неопрезно прихватио да буде предмет политичке манипулације! Зашто генерал тако лако упадају у замку политичара?  Несхватљиво је да је пристао с обзиром да га је ова држава ладно пустила" низ воду" и испоручила Хагу, и која ће то опет учинити ако моћници процене да он својим предавањима буди свест о потреби супротстављања моћницима! Као што председник Вучић све сваљује на леђа претходника, тако ће и неки други председник све свалити на леђа Вучића а жртве ће опет бити они који пристају на такве врсте манипулације.

Али, откуда држави Србији "аргументи" за гурање прстију у очи моћницима када званично заступа политику уласка у ЕУ? Пуца ли то председник Србије из празне пушке?

Лепо је то што је наша званична политика неутралност са активном и мирољубивом коегзистенцијом са околним земљама и целим светом! Међутим, модел несврставања одавно је у свету напуштен, одавно нема берлинског зида, нема блоковске поделе и нема СФРЈ од 22 милиона становника! Најгоре од свега јесте то што имплементација такве политике уопште не зависи од бројчано мале, економски слебе и војно беззначајне силе, него од интереса великих сила, првенствено САД и Русије а када је економски аспет у питању и од НР Кине.
Несувисле и учестале тврдње председника Србије да Србија има снажну војску нису изазвале никакве коментаре светске јавности, чак ни војних аналитичара, јер знају да је све то фарса срачуната на покретање емоција народа због пада рејтинга владајућих странака Србије, намењене су неупућеном бирачком телу. 

Тиха превирања у Војсци и полицији, најјаче испољена протестима Војног и Полицијског синдиката Србије уз подршку великог дела војних пензионера који су незадовољни енормном пљачком њихових пензија од стране актуелне власти, довођење Турске у позицију да се битно меша у економски живот Србије и омогућавање остваривања вековног сна Турске о успостављању "зелене трансферзале" чиме се директно угрожавају интереси Републике Српске, сумњиви послови са људима из земаља блиског Истока, као и веома нестабилна политичка ситуација на унутрашњем плану - терају председника Србије на овако бесмислене политичке диверзије не би ли скренуо пажњу грађана са битних на небитне ствари и тиме поправио рејтиг странака на власти које већ неколико година не успевају да остваре било какав економски и политички бољитак за Српски народ.

Свакако да су неодмерене изјаве председника Вучића и његових министара очекивано усталасале реакцију америчке администрације и популарисање тих реакција путем домаћих медија личе ми пре на вешто договорену али провидну игру доброг и лошег полицајца, него ли на озбиљан политички заокрет Србије према Русији и НР Кини. Уосталом, јавно критиковати администрацију САД како је имала колаборанте у претходним владама и истовремено желети да се наставе и развијају односи са америчком администрацијом, уз изнету констатацију како је креирање било какаве политике Србије без интереса америчке администрације немогуће, дерогирају се све тврдње господина Вучића о аутохтоности политике коју спроводи.

Вучићева најава да ће саопштити народу садржај разговора са високим представником Стејт дипартмента за овај део Европе и амбасадорм САД у Београду, на телевизији Пинк(?), у ситуацији када је америчка страна одмах обелоданила суштину захтева према Србији, не може бити оквалификована другачије осим јефтине манипулације грађанима Србије.

Жалосно је што у својој намери бесконачног владања Србијом, квазиполитичари поново користе генерале, официре и погинуле људе који су једини доказали своју приврженост Србији.